Mila Gajić, autor izložbe „Klasično i simbolično”: Antički i srednjovekovni nakit iz MPU je pred publikom posle više decenija
Studijska izložba Muzeja primenjene umetnosti koju je potpisala Mila Gajić obuhvata antički i srednjovekovni nakit: postavka „Klasično i simbolično – prstenje i minđuše od antike do srednjeg veka” izazvala je veliku pažnju stručne i šire publike.
Viši kustos MPU, Mila Gajić, autor izložbe koja je rezultat njene dvogodišnje studije čiji je cilj bio sagledavanje uloge i simbolike nakita u različitim istorijskim epohama, otkriva za FORMAT 88 koliko je zančajan ovaj segment kulturnog nasleđa.
Kako ste odlučili da izložba obuhvati nakit iz antike i srednjeg veka?
– Tema izložbe proistekla je iz mog istraživanja prethodne dve godine i ticala se veza, formalnih, tematskih i idejnih između antičkog i srednjovekvnog zlatarstva. Istraživanje je sprovedeno kroz materijal koji se čuva u kolekciji Muzeja primenjene umetnosti i koji nekoliko decenija nije bio prikazivan. Izbor je logičan pošto su antičko i srednjovekovno zlatarstvo izuztno povezani i to kroz dve najzastupljenije forme nakita – prstenje i minđuše.
Na šta se odnosi naziv izložbe – klasično i simbolično?
– Nakit iz obe epohe nosi slojevitost u svom postojanju, nije samo prvorazredan ukras. To naročito važi za prstenje, pečatno prstenje koje postoji i kao simbol statusa i bogatstva. Iz Zbirke Metala i nakita je izloženo 95 eksponata, uz 10 predmeta koji su pozajmljeni iz Muzeja istorije Jugoslvije i oni pokazuju koliko su simboli i uloge nakita, bliskost tema u interpretaciji antike prosutni kroz srednji vek.
Kakva je simbolika nakita?
– Sve svoje simbole srednjovekvni nakit crpi iz antičkog, s tim što ima nova tumačenja. Nema više paganskih božanstava, već je tu hrišćanska simbolika, ali će i dalje imati funkciju pečata kao u rimskom ili vizantijskom periodu. Tu su i dekorativna i simbolička namena, poput apotropejske, zaštitne koja treba da prizove više sile. Ideje koje se prstenju pripisuju ostaju važeće hiljadama godina, menja se samo njihovo stilsko uobličavanje.
Kakvi su utisci o izložbi?
Postojala je višedecenijska pauza u predstavljanju nakita, tako da je potreba za ovakvim sadržajem bila velika kod stručne publike, onih koji prate izlagački rad Muzeja i kod novije generacije koja nije imala nikakav uvid u ovu tematiku. Studijske izložbe nose posebnu težinu jer imaju specifične teme, i nastojaću da se ovakve pauze prekinu. Vodimo računa o vizuelnom identitetu i grafičkom oblikovanju izložbe, držimo do postavke i arhitekture, do prostornog oblikovanja. S različitih aspekata stvaramo različit ambijent u kojem se postilac izmešta, i razumljivo je koliko su ovakvi projekti zahtevni u svakom smislu.
Kakva je ideja ove upečatljive postavke?
Izložiti sićušan predmet od 1 ili 2 cm i postaviti ga u raznorodan prostor u kojem morate da neutrališete visinu i dubinu prostora, da fokusirate posetioca da dođe jedan na jedan sa predmetom, da predmet bude u prvom planu je izuzetan zadatak na koji je autorka postavke Miroslava Petrović Balubdžić sa uspehom odgovorila. Posetioce očekuje i vizuelna komunikacija na zidovima za koju je zaslužan grafički dizajner Dušan Tkačenko, a sve ovo ima i sjajnu muzičku podlogu čiji je kompozitor Vasil Hadžimanov.
Kako izgleda srpski stil u srednjem veku?
– Ova tema i način da se na isto mesto stave predmeti različitih epoha, hiljadama godina udaljenih po nastanku, jeste put ka jasnom sagledavanju specifičnosti koje ima nakit srpskog srednjeg veka, XIV i XV pre svega. Koji su to elementi upotreblljeni iz prethodnih epoha i kombinovani u novm kontekstu je jasno čitljivo na izložbi jer posetilac već posle nekoliko eksponata „stiče oko” za stilsku pripadnost određeng komada.
Izložba će biti otvorena do 31. januara 2019. godine. Svakog petka u 18 h organizovana su besplatna stručna vođenja.
Foto: Veselin Milunović
