54. Majska izložba pod nazivom „Zamisli” biće predstavljena u Bioskopu Balkan i u Muzeju grada Beograda
54. Majsku izložbu koju organizuje Udruženje likovnih umetnosti i dizajnera Srbije ULUPUDS, otvoriće Ana Đurić Konstrakta u četvrtak 9. juna 2022. u 19 časova u Bioskopu Balkan, a potom će se otvaranje nastaviti u 20.30 časova u Muzeju grada Beograda.
Ovogodišnja 54. Majska izložba koju organizuje Udruženje likovnih umetnosti i dizajnera Srbije ULUPUDS sasvim je posebna. U jednoj prezentacionoj i vidnoj tačci susrelo se nekoliko niti. Inspirisana pesmom Džona Lenona „Imagine”, izložba slavi umetnost i slobodu u svekolikom smislu a umetnica Ana Đurić Konstrakta razmišljajući o duhu, telu, umetnosti i umetnici koja mora biti zdrava, iscrtava sliku savremene realnosti gde se neke uvražene konstante kao „In corpore sano” postavljaju pod pitanje uz upit: Šta ćemo sad?
Posebnost ovogodišnje Majske izložbe ne iscrpljuje se ovim zapažanjem već se nastavlja činjenicom da su umetnici ULUPUDS-a radovima osvojili dva reprezentativna gradska prostora, bioskop Balkan i prostor u Resavskoj tako podižući nivo kulturnih događanja u gradu ali i šireći niti komunikacije među poslanicima kulture. To je i po prvi put, do sada, da se Majska izložba predstavlja u takvom obimu i u različitim prostorima. A o čemu je reč?
Reč je o umetnicima čija posvećenost i ULUPUDS čija istorija po sebi potvruđuju samosvojnost i vitalnost umetnosti koja neprestano traži svoj fizički, mentalni i duhovni prostor.
Reč je i o vidljivosti umetnosti, jer primenjena umetnost nije samo u galerijama ona je svuda. Prva stepenica u prezentaciji kako među kolegama tako i ka javnosti, upravo jeste Majska izložba.
„Zamisli!” govori o jednom drugačijem svetu, a sa druge strane i nade da svet može da se promeni, a rane zaleče ako ljudi isto razmišljaju i imaju iste snove. U obrazloženju teme naglašava se da je duh vremena po definiciji „opšta moralna, intelektualna i kulturna atmosfera nekog perioda”. Današnjica nam, donosi uznemirujuće, nepoznate bolesti, nerazumne i razarajuće sukobe, „post istinu”, netoleranciju i mržnju u različitim sferama. Suočeni smo sa krahom svih pozitivnih vrednosti, svetom koji se nalazi na ivici rasula. Ostaje nam samo da zamišljamo da smo svi jedno, jedna Zemlja, jedan svet i jedan narod.
Majska izložba je raskošna manifestacija na kojoj izlažu arhitekti, dizajneri, slikari, keramičari, scenografi, kostimografi, fotografi, modni dizajneri, istoričari umetnosti, vajari, i koja je uvek posećena i intrigantna široj populaciji. Ove godine na Majskoj izložbi učestvuje 193 autora sa 260 radova, ima dve prateće izložbe (Portret umetnika Čedomila Marinković, dobitnice nagrade 53. Majske izložbe – Uvid 21 i Nikola Meandžija – kolorisanje ilustracija Zmajevog „Nevena” autora Marije Ristić) i programe predavanja, prezentacije, prikaze i razgovore koji korespondiraju sa izložbom, ali i šire u domenu savremene umetnosti. Na izložbi se mogu videti i radovi pristigli na konkurs za vizuelni identitet 54. Majske izložbe.
„Pedeset i četiri godine je zavidno vreme za jednu izložbu, jer govori o njenom kontinuitetu, značaju, trajnosti i opstanku na savremenoj umetničkoj sceni Beograda. Majska izložba se svih ovih godina, od svojih početaka, menjala i transformisala u duhu vremena, ali bez obzira na sve promene, i reorganizacije, dokazala i osvedočila kao jedna od najreprezentativnijih izložbi primenjenih umetnosti. U početku je koncept bio revijalan što je podrazumevalo opštu selekciju radova, da bi izložba docnije promenila svoj okvir i sadržaj, te je već godinama unazad ustanovljen je princip tematskog izlaganja”, navela je Dragana Palavestra, kustos izložbе.
„U našoj likovnoj kritici, pojam primenjene umetnosti iskristalisao se i teorijski uobličio, pa je ona prepoznata kao stvaralaštvo ravnopravno sa drugim granama umetnosti. Tu svoju ravnopravnost i široku slobodu ispoljavanja primenjena umetnost dokazuje i potvrđuje i danas”, napisala je Palavestra.
„Primenjena umetnost na 54. Majskoj izložbi pokazuje transformaciju utilitarnosti u raskošnu eksploziju kreativnosti. Novi materijali i tehnologije uvode nas u jedan bajkoliki imaginarni svet van svakodnevice i uobičajenog življenja. Primenjena umetnost, dakle, živi jedan novi život, neopterećen tradicionalnim upotrebnim i estetskim vrednostima, ravnopravan s ostalim vidovima umetničkog izražavanja. Tu ulogu nametnulo je i samo vreme, jer ‘svakoj je epohi data njena vlastita mera umetničke slobode, i ni najstvaralačkiji genije ne može preskočiti granicu te slobode’ (V. Kandinski, O duhovnomu umetnosti)”, istakla je u svojoj recenziji izložbe Dragana Palavestra.
Foto: naslovna fotografija, Aleksandar Lukić, Posuda