U razgovoru sa članovima URED studija: Sopstvene standarde oblikujemo kroz rad sa klijentom
URED studio koji je aktivan u polju arhitektonskog projektovanja osnovala je grupa arhitekata koju čine Nikola Milanović, Bojana Marković, Hristina Stojanović, Ivana Lovrinčić i David Bilobrk. Studio u portfoliju ima objekte različite tipologije, kao i dizajn enterijera, a s obzirom na to da su članovi uključeni u nastavu Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, za FORMAT 88 razgovarali smo o projektima, edukativnom nivou i opštem shvatanju arhitekture danas.
1. Projekat za Memorijalni centar Cer sadrži višeslojnu ideju i namenu. Kakvo je značenje istorijsko-muzeološkog karakatera i edukativne svrhe ovog objekta?
Projekat „Memorijalnog kompleksa Cer“ i uređenja šireg konteksta i infrastrukturnih elemenata tretirani su kao linearna intervencija, generisana kroz tačkaste i linijske elemente, koja prati postojeći pristupni put 323 iz pravca Tekeriša ka Prnjavoru. Kroz nekoliko ekstenzija i proširenja intervencija dobija jasnu prostornu strukturu koja promenom u karakteru definiše nove i referiše na već postojeće prostorne i programske elemente, kao i na topografiju terena. Projektovana prostorna intervencija suptilno osvaja delove lokacije – mapirane pozicije prirodnih vidikovaca i neophodnih odmorišta i linijski ih uvezuje. Kao logičan deo strukture, odgovor na postavljeni projektni zadatak projektuje se kroz motiv „cerskog zida”. Zid nastaje mapiranjem prostornih karakteristika lokacije – topografije tla. Ekspresivnost tla naglašava se uvođenjem nepravilne konture u horizontalnoj ravni. Ceo muzeološki kompleks se formira u skladu sa uspostavljenim konceptom. Značajno je pomenuti da su poznati motivi iz Cerske bitke izraženi kroz prostornu postavku zida kao i vertikalnog spomeničkog elementa – linija kretanja kroz kompleks pripoveda o događajima koji su pratili Cersku bitku. Ideja o edukaciji i značaju ovakvog kompleksa za javnost je sprovedena kroz suptilne simbolične prostorne motive koji sprovode posmatrača kroz sam muzej, a zatim i „stazu i zid sećanja”, zaokružujući putanju vertikalnim elementom – spomenikom i vidikovcem. Cela putanja pruža uvid u sve značajne podatke ne samo o Cerskoj bici već i o poziciji Srbije u Prvom svetskom ratu.
2. Značajno mesto u radu imaju vaši projekti stambenih objekata – kako se na njima očitavaju savremeni zahtevi stanovanja i postoje li standardi?
Stambena arhitektura svakako zauzima važno mesto, ne samo u našem portfoliju, već i u polju interesovanja i istraživanja. Kada govorimo o savremenim zahtevima stanovanja u kontekstu naših projekata treba napomenuti pre svega sredinu u kojoj su ti projekti realizovani, a to je Kragujevac. Kroz rad na nekoliko projekata stambenih objekata u Kragujevcu nailazili smo na različite zahteve, probleme i rešenja. Pre svega, važno je uočiti da je pojam stanovanja vrlo širok i različito interpretiran u zavisnosti od sredine i pojedinca. Na taj način se manifestuju i standardi – variraju. Smatramo da je baš iz tog razloga važno imati sopstvene standarde oblikovane kroz naučno-istraživački i praktičan rad, ali ih reoblikovati i interpretirati kroz neprekidnu komunikaciju sa klijentom. Specifičnost u našem radu je što smo otvoreni za komunikaciju i smatramo je važnom stranom posla, a to se oslikava i kroz naše projekte stambene arhitekture. Mislimo da fleksibilnost i multifunkcionalnost u stambenoj arhitekturi mogu biti produkt isključivo dobre i razumevajuće komunikacije na relaciji arhitekta-klijent.
3. Dizajn enterijera je vaše polje delovanja – koji primer iz prakse biste izdvojili i koje su njegove odlike?
Možda je značajno u tom kontekstu spomenuti prvi veći projekat u tom polju, a to je Impact Hub u Beogradu. Impact Hub je globalna mreža koja ima sedišta u preko 50 zemalja u svetu. Fokus njihovog rada je na razvoju startapa i kreiranju održivih i inovativnih rešenja. Najpre smo za potrebe klijenta izradili prezentaciju koja je pomogla klijentu da konkuriše za otvaranje sedišta Impact Hub-a u Beogradu, što se pokazalo izuzetno važnim korakom i za našu buduću komunikaciju i saradnju sa klijentom. Nakon što je prezentacija dobila pozitivnu ocenu, klijent je odlučio da nas angažuje za izradu projekta enterijera. Ovde bismo želeli da naglasimo važnost lančane reakcije i prihvatanje posla kroz preispitivanje i predviđanje mogućih pozitivnih ishoda.
Ovaj projekat je podrazumevao rekonstrukciju i adaptaciju vrlo specifičnog prostora koji je prethodno koristio Radio Beograd, i koji se nalazi u objektu koji je projektovan u prvoj polovini 20.veka. Intervencija je podrazumevala rekonstrukciju enterijera za potrebe coworking prostora sa nekoliko odvojenih kancelarija i sala za konferencije ili sastanke. Specifičnost projekta ogleda se u formiranju jednostavne platforme za rast i razvoj jedne tako specifične zejednice kao što je Impact Hub. Prvenstveno, bilo je neophodno vratiti prostor u prvobitno stanje, „očistiti“ ga od montažnih elemenata koji su zatečeni u prostoru, a zatim suptilno projektovati nove elemente u enterijeru koji bi mogućili novu funkcionalnost prostora koja je bila usmerena na fleksibilnost, multifukcionalnost i vizuelnu otvorenost/povezanost. U tom kontekstu projektovano je centralno stepenište, erker kao proširena komunikacija, nova galerija i element pregrade koji bi odvojio salu za konferencije od ostatka prostora. Ovih nekoliko elemenata bili su izuzetno važni za postizanje kompleksnosti manifestacije prostora koje je klijent zahtevao. Naime, prostor je morao zadovoljiti potrebe globalne mreže Impact Hub-a za coworking prostorom koji je transformabilan i dinamičan i podložan brzim i efikasnim izmenama za potrebe održavanja seminara, konferencija, predavanja ili druge vrste okupljanja.
4. Po čemu je značajna rekonstrukcija vile Valentina?
Objekat Vila Valentina u Prilepskoj ulici na Autokomandi izgrađen je 1931. godine prema projektu arhitekata Mihaila Radovanovića i Branislava Marinkovića. Objekat je jednostrano orijentisan, prema Prilepskoj ulici, tako da u stvaranju vizuelnog identiteta objekta učestvuje samo jedna njegova fasada, ujedno ulična i dvorišna. Rekonstrukcija Vile Valentina predstavlja odgovor na društvenu tranziciju promene vlasništva nad objektom iz 1931 god. Prvobitna namena bila je stambena, za potrebe stanovanja jedne porodice. Podelom vlasništva na tri porodice (jedna porodica po etaži) javio se problem korišćenja zajedničkog ulaza u objekat. Na promenu korisničke strukture, odgovoreno je oživljavanjem izgleda objekta u smislu revitalizacije graditeljskog nasleđa adicijom novog arhitektonskog elementa – vertikalne komunikacije.
Ulaz u objekat, prema izvornom projektu, izmešten je sa nivoa tla na nivo druge etaže, tako da se objektu pristupa preko betonskog zavojitog stepeništa u obliku ćiriličnog slova ,Г’. Kako bi se novim korisnicima omogućio nesmetan pristup zasebnim jedinicama, projektovano je spiralno čelično stepenište kao dogradnja postojećeg, stvarajući tako vezu između tla i treće etaže. Primena čelične konstrukcije u projektu rezultat je želje da se ne ugrozi postojeća konstrukcija objekta, da se pruži osećaj vizuelne lakoće i transparentnosti, i na posletku, u sagledavanju fasadnog platna, izdvoji novoprojektovano od postojećeg, istovremeno odajući utisak jedinstvene celine.
5. Kako vidite izuzimanje arhitekture iz karakteristične hermetičnosti i njeno približavanje opštem poimanju s obzirom na njen društveno neodvojiv kontekst?
Kao što smo već napomenuli, mi vidimo komunikaciju na relaciji arhitekta-klijent kao izuzetno važan deo procesa projektovanja. To se odnosi i na temu hermetičnosti arhitekture i njenog približavanja javnosti.
6. BINA i vaše učešće – kakva su vaša dosadašnja iskustva sa manifestacijom, njen značaj za stručnu i široku publiku?
Smatramo da BINA ima veoma velik uticaj na javnost i da je važna za stručnu i širu publiku. To možemo da kažemo iz perspektive nekoga ko je redovno posećivao različite programe u okviru BINE još od studentskih dana. Neformalni događaji i šetnje koje BINA organizuje u cilju edukacije su svojevrsan način upoznavanja sa različitim aspektima arhitekture. Sa druge strane, seminari i predavanja diskutuju savremena pitanja struke. Krucijalno je da postoji ta vrsta diskusije savremenih pitanja i granica arhitekture na nivou stručne i šire javnosti i preispitivanje i potvrđivanje dometa i pozicije struke. Ove godine, iz perspektive izlagača i predavača, nadamo se da ćemo doprineti edukativnoj strani BINE, ali i diskusiji i misli o arhitekturi uopšte.
Foto: URED studio promo