Studio AKVS arhitektura su osnovali Anđela Karabašević i Vladislav Sudžum 2013. godine u Beogradu. Od tada aktivno učestvuju na nacionalnim i međunarodnim arhitektonsko-urbanističkim konkursima, i bave se naučnoistraživačkim radom – publikovali su niz naučnih radova, učestvovali na međunarodnim konferencijama, seminarima i izložbama.

Dobitnici su velike nagrade – Grand Prix 41. Salona arhitekture u Beogradu za projekat Letnjih kuća u Kotoru. Trenutno rade na projektu Diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije u Kanberi (Australija) u saradnji sa Ministartsvom spoljnih poslova Republike Srbije, i na projektu unapređenja standarda stanovanja u Ruskoj Federaciji, u saradnji sa institutom Strelka KB u Moskvi, nakon osvajanja dve prve nagrade na arhitektonskim konkursima organizovanim tokom 2018. godine.

1. Vaša filozofija je?
Vladislav Sudžun: Smatramo da je prostor sam po sebi luksuz, i da kvalitetna arhitektura može da nastane iz pažljivo promišljenog odnosa između prostornih elemenata i okruženja. Atmosferske procese u prostoru (svetlost, vazduh, miris, toplota, materijal itd.) i spektar mogućih načina korišćenja prostora projektujemo u vidu otvorenih sistema kao poligona za odvijanje jednostavnih, ali nepredvidivih scenarija svakodnevnog života.

2. Pobedili ste na konkursu za unapređenje stanovanja u Rusiji – postoji li definicija savremenog stanovanja i šta bi njome bilo obuhvaćeno kao preduslov aktuelnog projekta?
Anđela Karabašević: Teško da se stanovanje može univerzalno i sveobuhvatno definisati, ali ga u savremenom trenutku svakako možemo okarakterisati kao nepredvidivo. S razvojem tehnologije i sve bržim tempom života, svakodnevne životne rutine se menjaju, ili čak postaju toliko individualne da se stan ne može projektovati prema univerzalnim pravilima. Veliki broj mladih ljudi radi od kuće, mnogi naručuju hranu i ne kuvaju, porodice se ne okupljaju u dnevnoj sobi oko televizora, jer svako ima svoj „ekran” na telefonu, laptopu, tabletu. U tom smislu stanovanje bi trebalo da se odmakne od funkcionalne determinisanosti prema polivalentnosti, i u tome je suština našeg konkrusnog rešenja za unapređenje standarda stanovanja u Rusiji. Umesto da svaka prostorija ima unapred određenu i jedinstvenu ulogu, definisali smo spektar prostornih uslova koje će ljudi individualno tumačiti na različite, sebi svojstvene načine.

3. Da li ideja modularne gradnje ima univerzalno primenljlive vrednosti u savremenim okolnostima i koje su to vrednosti?
Vladislav Sudžum: Modularna gradnja ima svima nama poznate univerzalne vrednosti, ali je po nama suština u vrednostima koje se u pojedinačnim projektima naknadno dobijaju, a u odnosu na specificnost okruženja, programski zadatak, karakter i želje korisnika.

Anđela Karabašević: U projektu „Polivalentnog stanovanja” smo se trudili da postignemo pre svega kvalitetne prostore za život u okviru maksimalno prilagodljivog modularnog sistema koji se može primeniti na različitim lokacijama. Suština takvog sistema je upravo u njegovoj prilagodljivosti u odnosu na kontekst. Nakon odabira lokacije sledi drugi deo projektantskog procesa gde se sistem, razvijan više iznutra, nego od spolja, prilagođava specifičnim uslovima okruženja i potrebama klijenta.

4. Pobeda na konkursu za rešenje srpske ambasade u Kanberi – ideja i karakteristike rešenja?
Anđela Karabašević: Izazov u projektovanju ambasade je osmisliti reprezentativan i otvoren, i istovremeno siguran prostor, a ujedno odgovoriti i na karakteristike okruženja. Mi smo ceo objekat organizovali oko jednog velikog unutrašnjeg dvorišta, kao mesta utočišta koje uvodi veliku količinu dnevnog svetla u prostor i doprinosi prirodnom hlađenju kuće pri jakim vrućinama karakterističnim za Australiju.

Vladislav Sudžum: Projekat redefiniše elemetne srpske tradicionalne arhitekture i njenih materijala u savremenom trenutku i klimatskom području Australije. Parcela za Ambasadu je tako orijentisana da je glavna, reprezentativna fasada objekta mali deo godine direktno osunčana, te je uglavnom u senci tokom dana. Niz naših odluka je bilo pokrenuto željom da uvedemo što više dnevne svetlosti na glavni pristupni plato i u unutrašnjost objekta. Precizne kompjuterske analize osvetljenja su uvek sastavni deo našeg procesa projektovanja.

Arhitektonski studio AKVS: Kreatori kvalitetnih prostora za nepredvidive scenarije svakodnevice
Unutrasnje dvoriste Ambasade Republike Srbije u Kanberi

5. Velika nagrada na 41. salonu arhitekture za realizovan projekat „Letnjih kuća” u Kotoru – ideja i specifičnost projekta?
Anđela Karabašević: Projektom „Letnjih kuća” u Kotoru smo pokušali da redefinišemo savremeni pristup letovanju i masovnom turizmu. Tome je dosta dorpinela sama lokacija – u podnožju crnogorskih planina, okružena je zelenilom i porodičnim kućama, daleko od urbanizovanog primorja. Kuće u nizu smo projektovali kao sobe koje se šire ka prirodi – uz svaku jedinicu dobijate i letnju sobu, letnju kuhinju, krovnu terasu i baštu. Sve su to prostori preko kojih se gosti druže, komuniciraju, vide jedni druge… Ceo objekat može da se koristi kao jedna kuća ili kao nekoliko indivudalnih jedinica, u zavisnosti od potreba, pa na primer četiri grupe prijatelja mogu da iznajme po kuću i da dele prostore između.

Vladislav Sudžum: Projektovanjem niza otvorenih, poluotvorenih i zatvorenih prostora za boravak koji se međusobno prepliću i nadovezuju jedni na druge namera nam je bila da navedemo goste da odmor provode napolju – da se napolju sunčaju, izležavaju, tuširaju, kuvaju, ručaju, druže se, pa čak i da spavaju napolju. Letnja soba je natkrivena leksanom – pruža pogled ka zvezdanom nebu noću, i štiti od letnjih pljuskova.

6. Na vašem sajtu naznačili ste kao posebno polje rada “phenomena of architectural atmospheres, the production of atmospheres and a scientific basis for atmospheric processes in architecture” – praktično značenje i karakter ovog istraživanja?
Anđela Karabašević: Smatramo da je arhitektonska atmosfera naučno objašnjiv fenomen koji se može projektovati u arhitekturi. Našu praksu u korak prati naučno istraživanje atmosferskih procesa u prostoru kako bismo došli do znanja i prostornih strategija preciznog projektovanja atmosfere, što nama unapređuje proces projektovanja i stručno razumevanje prostora, a smatramo da može značajno unaprediti i arhitektonsku praksu uopšte. Ujedno je to i tema moje doktorske disertacije koju trenutno pišem na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu.

Polivalentno stanovanje, pobedničko rešenje na konkursu u Rusiji

8. Kako vidite izuzimanje arhitekture iz karakteristične hermetičnosti i njeno približavanje opštem poimanju s obzirom na njen društveno nedovojiv kontekst?
Anđela Karabašević: Uključivanje korisnika prostora i investitora u projektantski proces i edukaciju o arhitekturi je po nama važan deo zadatka arhitekte. Volimo komunikaciju sa klijentima jer time saznajemo više o prostoru koji projektujemo. To je kao pogled iza scene, super je dobiti priliku za tako nešto. Sa druge strane klijent kroz razgovor sa nama bolje razume prostor koji će koristiti, prodavati, izdavati… U tom procesu zajedno postajemo pametniji. Mi primarno radimo konkurse, a oni se često rade samo na osnovu raspisa na papiru, i ti kontakti sa ljudima tek kasnije dolaze, i uvek značajno doprinesu kvalitetu projekta.

Vladislav Sudžum: Takođe, smatramo da je jako važno edukovanje investitora u Srbiji o značaju institucije arhitektonskog konkursa – svakom investitoru ide u prilog da šira stručna javnost diskutuje o konkretnom zadatku, tako se podstiču kvalitetnija arhitektonska rešenja. Što se više o projektu misli i priča – u birou, sa klijentima, sa drugim arhitektima ili širom javnošću – to će projekat biti kvalietetniji. Sve strane time višestruko dobijaju.

9. BINA i vaše učešće – dosadašnje iskustvo sa manifestacvom, njen značaj za stručnu i široku publiku?
BINA je jedna od najznačajnijih manifestacija o arhitekturi u regionu. Nama posebno drage su šetnje po gradu i javne diskusije između različitih aktera, jer se time pokreću razgovori o arhitekturi koji su retki u našem okruženju. O arhitekturi se po pravilu jako malo konstruktivno diskutuje van granica fakulteta i pojedinacnih biroa. BINA poprilično uspešno premošćava taj jaz, i to je od neprocenjive vrednosti za struku i celokupno društvo.

Foto: Letnje kuce Radanovici Crna Gora