Novi koncept tribina „Beograd za početnike” pod otvorenim nebom predstavlja mnašu i svetsku kulturnu baštinu, istoriju, arheologiju, umetnost na naučno-popularni način.

Mama Vinča: tribina u novootvorenom Kulturnom centru Dobro drvo

„U prvom izdanju ćemo uživo (napokon, posle dugo vremena zbog epidemiološke situacije) u potpuno kućevnoj, prisnoj, neuštogljenoj atmosferi novotvorenog KC Dobro Drvo, skrovite beogradske bašte s pogledom na beogradsko more, na svežem vazduhu, pričati o jednoj od najintrigantnijih stranica srpske istorije, praistorije, arheologije, kulturne baštine”, izjavila je Smiljana Popov, novinarka, autorka i urednica emisije „Beograd za početnike”.

Ma koliko o Vinči saznavali, čitali, slušali, nikad nam nije dosta, ogotovo kad vam o superirornim Vinčancima pripoveda jedan od najvoljenijih beogradskih kustosa, kog jednom kad čuju – obožavaju i deca i odrasli. I uvek od njega žele da čuju još, baš zbog načina na koji divani priče iz praistorije – u slikama. A sve to na osnovu stručnog usavršavanja i istraživanja koje i dalje traje, decenijama. Dragan Janković Lepi je kultni kustos arheološkog nalazišta i Muzeja grada Beograda u Vinči – Belo brdo. Tamo gde je rođena Mama Vinča.

Od legende srpske arheologije posetioci mogu da saznaju kako su živeli, jeli, spavali, čega su se plašili drevni Vinčanci, koji slove za preteču prve civilizacije u Evropi. Zato je prozvasmo MAMA VINČA, jer ovo naše parče zemlje iznedrilo je prve urbane ljude Evrope.

Mama Vinča: tribina u novootvorenom Kulturnom centru Dobro drvo

Predstavljen je film koji otkriva u kakvim su ekološki efikasnim kućama,koje su imale termoizolaciju, prozore (!), peći, a ne ognjišta (!) i polirane patose sa podnim grejanjem živeli i sanjali naši, a svetski Vinčanci. Šlag na torti je rekonstruisana praistorijska poslastica koji su pili/jeli drevni Vinčanci!

Da su (pra)Beograđani pre 7.000 godina jeli „čiz kejk” zvuči kao naučna fantastika. Za rubriku verovali ili ne je celokupna kultura življenja praistorijskog čoveka. Jeste li znali da je Beograd pre 7.000 godina imao prvi grad u Evropi? Malo je poznato da je na tlu Beograda bila i kolevka evropske mode, jer je prva civilizacija Starog kontinenta, ovde „šetala“ dvodelne lanene komplete sa „V“ izrezom i čarapama, koji nosimo i danas, 7.000 godina kasnije. Jer, stanovnici tog prvog evropskog grada šili su kamenom iglom i tkali na razbojima, nosili su ogrlice od školjki, šminkali se cinabaritom, brijali se opsidijanom (vulkanskim staklom koje je bilo najtraženija sirovina u neolitu, tj. mlađem kamenom dobu, a i danas se koristi u hirurgiji) te su naši Prabeograđani bili prvi gradski ljudi na tlu Evrope, jer su trgovali- opsidijanom. I sve to u vremenu bez struje!

Bili su i najsrećniji ljudi u praistoriji, i istoriji uopšte, jer su hiljadu godina živeli bez ratova, nasilja, iskorišćavanja tuđeg rada, dakle u najmirnijem periodu civilizacije, koje je i rimski pesnik Ovidije zvao “zlatnim periodom čovečanstva“.

Mama Vinča: tribina u novootvorenom Kulturnom centru Dobro drvo

Tribina/sesija „Beograda za početnike“ pod otvorenim nebom „MAMA VINČA“ predstavila je najčuveniji evropski arheološki lokalitet koji je Srbiji doneo svetsku slavu, jer pre 7.000 godina, Vinča je bila centar Evrope – prestonica prve Evropske Unije u praistoriji, Brisel kamenog doba.

Mama Vinča: tribina u novootvorenom Kulturnom centru Dobro drvo

Domaćica i moderatorka tribine/sesije bila je Smiljana Popov, novinarka i autorka naučno-popularnog tv serijala „Beograd za početnike“, prve tv emisije u Srbiji koja je „ušla“ u prosvetni sistem. Naime, po preporuci Sekretarijata za obrazovanje od 2016. godine emisija se gleda u beogradskim osnovnim i srednjim školama kao pomoćno nastavno sredstvo, jer na komunikativan, zabavan a naučno relevantan način populariše nacionalnu kulturnu i istorijsku baštinu, kao deo mnogo šire, evopske kulturne baštine.

Foto: press