Slovenačka umetnica Cvetka Hojnik: Rad je metafora mog mentalnog i emocionalnog sveta!

Slovenačka umetnica Cvetka Hojnik, prepoznatljiva po autentičnom likovnom jeziku, iza sebe ima 90 samostalnih izložbi, brojna priznanja i nagrade. Diplomirala je na Odseku za tekstil, studijskog programa dizajn tekstila i odjeće na Prirodnomatematičko-tehničkom fakultetu Univerziteta u Ljubljani, u klasi prof. Darka Slavca.

Cvetka je studirala savremene slikarske tehnike na Akademiji za likovnu umetnost u Ljubljani, u klasi profesora Goreneca i Vogelnika. Magistrirala je na Školi za slikanje i crtanje u Ljubljani sa radom „En Soph – asemblaži i teksturiranje kroz fraktale kabale”. Učestvovala na 180 kolektivnih izložbi u Sloveniji i inostranstvu.

Za svoje stvaralaštvo dobila je više nagrada i priznanja, između ostalih i dva puta nagradu za stvaralaštvo Društva likovnih umjetnika Maribor (2006. i 2014.), posebno priznanje na izložbi „Hammage Spacalu” u Italiji (2007.), veliku otkupnu nagradu na „Ex Temporu“ u Piranu na temu Soline (2009.), kao i priznanje gradonačelnika mr Antona Balažeka za dostignuća na polju kulture u domovini i inostranstvu (2013.). Ove godine (2019.) dobitnica je Gran Prix-a na izložbi „Žene slikari” u Majdanpeku. Članica je Društva likovnih umjetnika Maribor, Saveza društava likovnih umjetnika Slovenije, Austrijskog društva likovnih umjetnika i Društva međunarodnih slobodnih umjetnika. Ima i status samostalnog kulturnog stvaraoca. Živi u Lendavi (Slovenija), a za FORMAT 88 odgovorila je na pitanja o radu i budućim planovima.

Kako ste odlučili da život posvetite likovnoj umetnosti?
Ne znam ko je koga našao, da li slikanje mene ili ja slikanje… ali se na kraju dobro sve odlično poklopilo. Moje likovno stvaralaštvo počelo je u ranom detinstvu. Bila sam jako brzo i veselo dete i morali su uvek da me imaju na oku. I na zgražavanje svih ukućana, ja sam „crtala” gde god sam stigla, najradije po stenama, nameštaju, igračkama… još sad imam prebojene igračke, lutke sa „mojim frizurama i kreacijama”. Moj profesor slikanja, Darko Slavec, na design-u mode, gde sam otišla nakom završene gimnazije, glavni je krivac, za moje slikanje i ozbiljan rad u slikarstvu. Nama, studentima, davao je ogromno znanje, prenosio svoje iskustvo na nas, a da pri tome nikad nije gušio u nama likovno stvaralaštvo, ideje, inspiracije. Znao je spretno da nas vodi do dobrih likovnih rešenja.

Kako opisujete svoj likovni jezik?
Imam samo svoj likovni jezik i sistematski gradim drugačiju likovnu priču, gradim odnos među osnovnim geometrijskim likovnim elementima, krugom i kvadratom, koji se pod uticajem ličnog izkustva, znanja i svesti metaforički transformišu u zagonetne odnose između muskarca i žene, a potom posledično prelaze u traženje paralele između brojnih različitih međusobnih odnosa na putu života od rođenja do smrti. Kao bitan monenat javlja se crvena boja na crnom polju, kao prateći element crnoj i istovremeno kao interpretacija simbola ljubavi i erotike. Radovi deluju u segmentima smirujuće, meditativno i tajnovito, oni su metafore mog mentalnog i emocionalnog sveta.

Na koji način vas edukativni rad sa mlađim generacijama inspiriše?
Mladi se u ovo vreme najviše služe savremenim oblicima izražavanja, najviše programima za crtanje i dizajn na kompjuterima. Lično još uek sam zagovornik energije sopstvenog slikarskog ili crtačkog aparata. Mladi, koje učim, odlučili su se za umetničku karijeru, pa tako znanje, koje im nudim, prihvataju. Zapravo, učiti nekoga je svakodnevni izazov, ali velika odgovornost i čast.

Kako vidite mesto savremenog umetnika u globalnom sistemu?
Umetnik bi trebalo da bude ne samo odličan stvaralac, nego i super dobar menadžer, koji mora svoje radove da zna da predstavi i proda sam, ali to je jako teško. A da prodate rad, sliku, niko vas ne uči.

Vaši radovi su izloženi van Slovenije, u prodajnim galerijama u Nemačkoj, na primer – koliko je danas teško ostvariti saradnju sa dobrim galeristom?
Več skoro godinu dana surađujem sa galerijom “eine art galerie” i galeristom Petrom Hoffmann-om. Kako sam stalno bila protivnik društvenih mreža, na kraju se ispostavilo, da biti na Facebook-u i nije tako loša stvar. Galerist je pronašao mene odnosno video je moje radove koji su mu činili interesantni i tako je počela saradnja. Bila sam u nedoumnici, kako će sve to izgledati, nismo se poznavali od ranije, moram priznati, da je na kraju ispalo sve bolje nego što sam očekivala i veoma sam zadovoljna.

Koja nagrada vam je posebno draga i uopšte kakvo značenje za vas imaju nagrade?
Nagrade su u biti „potvrda da si na pravom putu”. Kako imam status samostalnog umetnika, nagrade su još bitnije. Dve su mi posebno drage, prva, koju sam dobila u Sloveniji, u svom rodnom kraju, a druga koju sam dobila ove godine u Majdanpeku na izložbi „Žene slikari”.

Izlagali ste u Beogradu i Apatinu – kakvi su vam utisci?
Jako sam zadovoljna sa izložbama, sa medijskom pažnjom, ljubaznošću ljudi. Stalno kad pripremam izložbe trudim se da izložim nove radove i da se „moja priča nastavlja”, čak i ako su troškovi jedne takve izložbe veliki.

Vaši planovi za sledeću godinu?
Do kraja ove godine moram da pripremim još dve izložbe u Zagorju i u Ljubljani. Pripremam novi ciklus svojih „belih slika” kao nastavak ciklusa svog magistarskog rada.

Foto:  Bollér Kriszta, Bokrëta photography (feature image), Sandi Baumgartner